Referenca kojom smo se vodili pri uređivanju našeg doma bila je: ugođaj.
Imali smo ideju o bojama i stilu, kao i o komadima nameštaja, ali sve to je bilo sekundarno, dok je komfor bio primaran. Posebno u vreme useljenja, oboje smo radili od kuće i želeli smo da nam svaki minut dana provedenog u ovom stanu bude dobar.
Zbog toga smo se odlučili da npr. ne menjamo kauč, već zadržimo Nanin i samo ga presvučemo - jer je jako udoban i velik. Takođe, nismo želeli da trošimo novac na novi plakar, već smo Nanin, fenomenalno očuvan orman - samo skratili za jedno krilo i ''sredili ga'' u našim bojama.
Zanimljivo je da svaka prostorija u stanu sadrži neki Nanin komad koji smo mi prilagodili našem stilu. Kao ovo tirkizno ogledalo iznad, koje je pravi hit na Instagramu, hehe... :)
Bilo je prilično zapušteno, zlatna boja rama se bila oljuštila i jedan deo rama se držao o koncu. Naravno, ja sam ga zadržala i restaurirala.
Namerno sam odabrala ovako jarku boju, jer sam smislila da ide u spavaću sobu koja je cela bila u smirujućim bojama, a ogledalo bi bilo onaj traženi akcenat. Ispod ogledala je stara TV komoda koju smo zatekli u starom stanu i sada sam konačno mogla da je iskoristim kao komodu za tašne, ešarpe i ženske sitnice. Ona je ofarbana u belo.
Polica u dnevnoj sobi je bila haos. Imali smo tu šupljinu u zidu od oko 20-ak cm dubine i ja sam smislila da u nju dođe velika biblioteka. Međutim, shvatili smo da nemamo gde da izložimo Matijino blago u vidu modela, pa smo se usaglasili da polovina police bude moja, a druga njegova.
Tako smo dobili komodu, biblioteku i vitrinu, 3 u 1. Ja sam isprojektovala nacrte i model, a tata je sve sklopio - ili da budem iskrena - tata je sve to sklapao danima. Najveći zez su bile led diode u vitrini, koje smo smislili da budu skrivene, tako da se ne vide ni one, a ni kablaža. Šta reći, sem šta bih ja bez oca moga i njegovog voljenog hobija.
Većina zidova je prvobitno bila okrečena u neku krem boju. Nemam ništa protiv krem nijansi, ali nisu nam išle uz nas. Zato sam jedan vikend otišla do farbare i uzela tri nove boje za stan, vratila se kući i uzela sama da krečim.
Jarko plavu u radnom delu i purpurni zid u spavaćoj sam okrečila dok je Matija bio na turneji. Obično kada ode negde da svira, mene uhvati neki tantoprc i onda uzmem da radim velike stvari.
Hodnik i dnevnu sobu smo obojili u lila-plavu i tu smo svi krečili - Matija, Matijin tata i ja. Sutradan je moj brat došao da vidi kako izgleda nova dnevna i onda je rešio da ubije komarca koji se bio nakačio na zid i tako je napravio fleku koju posle nismo mogli da skinemo. Još uvek je tu.
Jedina stvar oko koje se kajem, je ta što nisam bila dovoljno hrabra da odaberem neku jaču boju mebla za kauč. Bila sam rešila da to bude tamno siva, kao neću mnogo da se igram, jer ću posle moći da menjam različite jastučnice. A sad kada se samo setim kakvih je boja bilo, od varijacija roze, preko zelenih, tirkiznih, rezedo...
Kada smo kupovali fotelju, bile su na stanju tamno siva i toplo siva. Ja sam odlučila da čekam dva i po meseca kako bi mi stigla ova tirkizna.
I da, i dalje se tražim sa zidnom galerijom iznad kauča, ali iz svake nove postavke naučim ponešto novo, kao npr. sada: ramovi i printovi slobodno mogu da počinju i malo niže.
Da, stan je imao parket. U tamnoj boji, prilično izlizan i neravan. Umesto hoblovanja, nakon meseci premišljanja, odlučili smo se na laminat u nijansi bela breza. Ni za sekund se nisam pokajala, definitivno jedna od najboljih odluka.
Mnogi me pitaju da li se prlja, ali odmah ću vam reći da se prljavština manje vidi na ovom laminatu, nego dok smo imali parket. Jako lako se održava, ne krcka, topao je i vrlo otporan. A da ne pričam koliko je samo ''otvorio''čitav stan, koji je pre nas bio vrlo taman i uređen u Naninom rokoko stilu.
Svetla nikada dosta, zbog toga nemamo zavese u stanu, već roletne koje spuštamo tek ponekad, tipa leti kada upeče sunce.
Ah, skontala sam sada da bih mogla o svakom komadu nameštaja da pišem priču. :) Crvenu komodu je birao Matija. Ja sam naravno želela belu ili tamno plavu, a on je rekao: ''Crvena i kraj!''. Nije pogrešio, napravila je odličan finiš u prostoriji prepunoj hladnih tonova.
Stočić sam tražila dugo... Kada sam videla Sinteza komad kod drugarke Mire iz Design Studia Presek, rekoh sebi ''to je to''. Umetničko delo u malom, centar sobe, dovoljan sam sebi i bez cveća na njemu.
Falio nam je gramofon, jer smo vinile imali i samo smo čekali da naiđemo na pravi primerak. Na kraju smo uzeli Braun PS358, delo čuvenog Dietera Ramsa. U paru sa Microlab Solo 6C zvučnicima - dobili smo jedan izuzetno moćan zvučni sistem - na nesreću naših komšija, naravno. :) Šalim se, dok sam ja u kući poštuje se kućni red, a kad nisam, Matija voli da iskušava komšijsku ljubaznost.
Radni deo nam je bio jako bitan. Kako oboje dosta radimo i van 8-16h posla, svako ima svoj računar i radni prostor. Čak smo i čitav muzički sistem prikačili na miksetu kako bismo oboje imali pristup jednim zvučnicima, al' sa oba računara.
Ovom jarkom plavom smo vizuelno izdvojili radni deo od dnevnog. Ukoliko sami krečite, moja preporuka su Vitex boje. Jako dobra pigmentacija, ovu jačinu sam dobila iz samo jednog nanosa, a boje birate iz palete.
Radni sto smo pravili, i projektovala sam ga tako da ima leđa od lesonita, kako bismo iza njih sakrili sve kablove, a verujte mi - ima ih mnogo, mnogoooo. Ideja je bila da sto, fioke, polica i ramovi budu beli, jer su sve ostale naše stvari prilično živopisne i šarene.
Mnogo vas je pisalo da pita kada će post o stanu, tako da evo jednog mini vođenja kroz naš dom. Planiram još jedan post uskoro, ali biće drugačiji u odnosu na ovaj gde je Sonjaubeležila ne samo enterijer, već i moj (naš) život kroz njega. A tu atmosferu ste mogli da vidite i u prethodna dva posta gde je Sonja takođe bila moj gost: Vikendom na Kaleniću i Volite sebe.
