Da li verujete da nekada razmišljam kako bih sve neophodne stvari prenela na balkon i ne odlazila sa njega po čitav dan? Tipaaaa, (kuca u Google): da li je zdravo svako veče spavati na terasi u vreći za spavanje?
Ali, na moju veliku žalost, na balkonu sam tek delić svog dana, jer mi je work station u dnevnoj sobi. Ne pitajte, trenutno sam bez laptopa, nadam se da ću taj problemčić rešiti uskoro, a do tada sam prikovana za PC.
Sedim i razmišljam kako bih ovaj post najradije pisala baš iz ove baštenske fotelje. Krećem da kucam novi pasus i Vinica se penje po tastaturi, ne mogu od njegovog mlatarajućeg repa da vidim ni deo monitora.
Smejem se, jer su oni dve mirođije. Ujutru kada ustanem prvo kuvam čaj ili kafu i širom otvorim vrata od balkona da se što pre razbudim uz svež vazduh. Nisam ni na pola tog rituala kuvanja prve jutarnje, a crni i narandžasti rep su već odjurili napolje.
Jurim za njima i vičem ''Budite dobri, nemo' da uzimam fajtalicu!''. Prvo ide zveranje naokolo ''Aha, ček da vidimo šta si novo posadila! Mmmm, ovo deluje jestivo, daj da probam, mljac, mljac, pomalo je gorko!''.
A onda se pozicioniraju na ogradu i kreće skeniranje komšiluka. Posle mi prepričavaju kako je komšinica sa početka ulice bila u nekom sukobu sa tigrastom babom iz 15-ice i kako su se fajtale na sred ulice, dok ih nije oterao neki ker.
Dok motrim jednim okom na njih kako neko ponovo ne bi bio padavičar sa III sprata, drugim pazim da mi ne zagori kafa. Sipam vrući espresso u jednu od prolećnih šoljica i dolivam mućeno mleko. Malo pene, više mleka, taman.
Uzimam sve svoje radne sveske i planere i selim kancelariju u baštu. Prvih 15 minuta samo ćutim i srčem kafu. Gledam okolo sebe i razmišljam kako sam srećna što imamo ovo malo parče džungle. Sada je tek krenula sezona, mnoge biljke su još uvek bebe, dok druge veteranke još uvek nisu pustile svoje pupoljke. Ali tamo u ranu jesen, ovde će biti pravi, pravcati tropski vrt.
Za sve ove godine amaterskog urbanog baštovanstva, počela sam posebno da cenim svaku biljku koja preživi zimu. Nekako sve one lepo krenu u oktobru, novembru, pa i decembru i onda dosta njih klone u januaru. Bude mi jako žao, ali hodnik u zgradi je hladan i senovit i ne mogu im nikako pomoći.
One koje prežive zimu, uvek dobiju poseban tretman u martu. I svakog proleća se iznenadim kada vidim koliko su porasle u odnosu na prošlu sezonu. Ove godine sam odabrala mnogo više sukulenata nego cveća, mada i dalje imam prošlogodišnje muškatle na drugom balkonu.
Čini mi se da je i do tog minimalizma kojem težim već neko vreme, pokušavam da umirim boje oko sebe. Lepo mi je kada su saksije bele, betonske ili terakota, pa onda sve nekako izgleda još više uređeno i pročišćeno.
Kod biljaka preovladava ta zelena, ali jedva čekam da procvetaju orhideje i lavanda, one će dati ovom mono koloritu poseban šmek.
Naravno, jasno vam je da nikada neću odustati od boja. Zbog toga ovi hot pink detalji vade celu situaciju.
I nove jastučnice od kojih ne mogu da se odvojim, pa ih nosam po celoj kući, tipa kada sam ujutru na balkonu, smestim ih u fotelju, a tokom dana dok radim u dnevnoj sobi, pobacam ih po kauču. Šta da radim, kada sam sucker za jarke printove.
I kada prođe 15 minuta sat vremena (ne mogu da odolim) meditacije, obično krenem sa popisivanjem svih obaveza za taj dan i čekiranjem planera kako nešto slučajno ne bih zaboravila.
Nisam zaboravan tip, ali od kada radim kao freelancer, umem da zaboravim koji je dan u nedelji, ili da se setim nekog sastanka u pet do. Zbog toga planer i od skoro digitalni planer - jesu moji najbolji saradnici.
Dok završim kafu i odgovorim na sve mailove, bude skoro podne. Onda se zapitam (kuca u Google): da li čovek može normalno da funkcioniše ukoliko spava samo tri, četiri sata i ustaje u recimo pet svako jutro?
Mislim, ne znam za vas, ali dan mi proleti. Barem jedanput dnevno poželim da on traje 48 sati samo kako bih mogla više da uradim. Ali i dalje neću da se odreknem onih sat vremena na balkonu svako jutro, tokom kojih se smirim i fokusiram, pripremim na radni dan i motivišem.
Kako vi provodite vaša jutra (vikendom)?
P.S. Pazite šta radite, Veliki Brat Njanjović motri na vas!
