Još uvek se nisam raspakovala, ali sam odmah sela da prebacim fotografije i spremim ih za ovaj post. OK, moram reći da sam se dugo premišljala da li da napišem ovaj roman iz dva toma, međutim, kako su na čekanju postovi s prazničnim motivima čija smo snimanja organizovali još pre mesec dana – moraću da se skratim i ubrzam kako znam i umem.
Šta da vam kažem, sem da blistam(o). Vratili smo se puni utisaka i to pozitivnih, jer i ono što nije valjalo, ostalo je za nama u nekoj izmaglici, poput ove na fotografiji ispod. Ono što vam odmah mogu reći, jeste da je Blogomanija iz mog ugla ostala obeležena heštagom girlpower i naravno čajem o kojem se toliko pričalo...
Znate da ja volim da krenem onako, od Kulina-Bana, ali sam ovaj put rešila da vam ne prepričavam svakih 30 minuta, nego da izdvojim one trenutke koje ću svakako još dugo pamtiti. A oni su izgledali otprilike ovako...
Nakon šest sati putovanja do Kopa i slušanja Niggora i Marka Kona kroz šaljive priče, odjurili smo na večeru i nakon nje pravac u sobu. Da, žurke su već to veče počele, ali neki od nas su taj dan radili, pa putovali, pa imali problema sa preuranjenom tremom – te smo se samo ušuškali u bade-mantile i opustili u toplim apartmanima Hotela Grand & Spa– MK kompleksa.
Interni partei je započet uz pomoć moje dve roomies – Lalicom i Ptičicom. Kako bismo opravdale zvanje blogerki, odmah smo povadile lapove i prikačile telefone na punjenje, jer su gedžeti tih par dana bili glavni modni detalji. Sve je išlo preko Twittera, tako da sam morala nakon toliko godina posustati i otvoriti nalog. Oni koji vole da cvrkuću, mogu me naći pod nickom (gle, iznenađenja): @mali_iv.
Lalicino i moje konstatovanje je bilo sledeće: ''Kada budu pravili prvu Instagramiju, mi ćemo biti glavne face''. Uostalom, 140 karaktera je izuzetno malo za one moje hejt statuse koje toliko volite. :)
Interni partei je započet uz pomoć moje dve roomies – Lalicom i Ptičicom. Kako bismo opravdale zvanje blogerki, odmah smo povadile lapove i prikačile telefone na punjenje, jer su gedžeti tih par dana bili glavni modni detalji. Sve je išlo preko Twittera, tako da sam morala nakon toliko godina posustati i otvoriti nalog. Oni koji vole da cvrkuću, mogu me naći pod nickom (gle, iznenađenja): @mali_iv.
Lalicino i moje konstatovanje je bilo sledeće: ''Kada budu pravili prvu Instagramiju, mi ćemo biti glavne face''. Uostalom, 140 karaktera je izuzetno malo za one moje hejt statuse koje toliko volite. :)
Vreme je bilo divno! Sav taj sneg, sav taj čist vazduh i sva ta belina... Alergija je nestala na tri dana i konačno sam ponovo mogla da dišem vani, bez šala preko usta u stilu nindža. Bila sam manje lenja, pa sam ovaj put ponela aparat sa sobom, ali i Tamron 28-75 umesto standardnog Canon 18-55. Jes' da je bilo teško nositi ga, ali sam odlučila da moram vežbati s njim, jer se svaki trud isplati (i jeste se isplatio, fotke su ispale bolje nego što sam očekivala!). Sva ta belina oko nas je bila teška za uhvatiti, ali polako, zima je tek počela, te će biti dana za vežbanje.
Nismo se mnogo kretale van kompleksa, jer je obaveza bilo toliko, da nisam stigla otići ni na čas joge kod Maje. Jurcanje sa konferencija na večeru, sa večere na kafu, sa kafe u sobu, iz sobe na žurku – razradilo mi je pritisak, ali i razgradilo tremu. Da sam imala previše slobodnog vremena, verovatno bih nestala u nekom ćošku hotela i ne bih se ni pojavila na onoj prvoj bini.
Predstavljanje u glavnoj konferencijskoj sali je prošlo sasvim OK, uzimajući u obzir da smo sve bile na bini istovremeno, pa smo jedna drugoj držale strah, a i sala je bila skoro prazna, jer smo dobile termin koji je zbog kašnjenja uveliko zašao u vreme za ručak. Slušati ''fešn blogerke'' ili otići na komplet lepinju – pitanje je sad?!
I to se nekako završilo, pa sam skupila hrabrost i pustila play kada je izašao ovaj snimak.: predstavljanje ženskog foruma na livetv.rs.
Prvi deo stravičnog izlaženja i pričanja pred narodom je bio gotov, pa smo Lalica i ja rešile da se opustimo uz šoljicu čaja u lounge baru kraj kamina. Moram reći da mi je ovo bio omiljeni deo kompleksa, jer je imao sve ono što zamišljate kada vam neko pomene planinsku idilu. Topli šal oko ramena, lap u krilo i pripremanje prezentacije/radionice za sutradan. Kasnije su nam se pridružile Brana i naša organizatorka, tj. šefica – Cvijeta, pa smo nazdravile uz jedan dug i vrlo inspirativan razgovor. Nakon toga je usledila žurka, gde je jedini vredan pominjanja momenat bio onaj kada sam se nakon nekoliko meseci srela sa mojim kolegama sa Akademije, jer su i oni bili među predavačima i učesnicima Blogomanije. Ukratko, sve glasine o Blogomaniji (i njenim žurkama) su tačne i pikantne detalje iz ženskog WC-a vam mogu samo uživo prepričati (potrebna upotreba glave, tela i ruku, radi verodostojne gestikulacije i imitacije).
 |
| Autor fotografije: Stefan Đaković |
La i ja smo garant dobile dobru dozu trbušnih upala, samo usled kikotanja. Kako su Iva i Tamara bile već neko vreme na Kopu, ali u drugom hotelu (neki su se već zabrinuli kako to da nismo bile zajedno non-stop), La i ja smo većinu vremena i trčanja po kompleksu provodile zajedno. Interne fore koje su se stvarale iz sata u sat, sigurno su izluđivale naše komšije u hotelu, jer smo imale napade smeha i valjanja sve do ranog jutra (OK, nije da nam u tome nije pomagalo ono vino).
 |
| Autor fotografija: Lalica via Instagram |
Iako smo mi u subotu delile poklone, moram priznati da smo bile prilično iznenađene kada su i u našim rukama završili neki darovi. Ovom prilikom želim da se zahvalim sponzorima na Doncafe paketu, Coca-Cola yoga padu, devojkama iz Koncepta 45.0 na superpink torbi i bedževima, kao i Cvijeti, na onoj divnoj olovci sa Swarovski kristalima i logotipom njenog magazina Hotel Life. Usput, želim da se zahvalim i Bud3.net na oblačenju mog lapa i mene. :)
U subotu, u 10h, bilo je zakazano otvaranje ženskog foruma i naravno (kao za baksuz, jer sam veliki ranoranilac) moja radionica je bila prva na tapetu. Kablić koji je vodio od lap-topa ka projektoru nije bio poslušan, pa su gosti moje radionice imali prilike da uživaju u mojim fotografijama... ali sa simptomima žutice. Trema je prethodnih dana odradila svoje x 200, pa sam tog jutra bila potpuno smirena i uopšte se nisam potresala što je moje izlaganje bilo narušeno jednim tehničkim problemom i što sam pričala priču ispred žutih fotografija sa bloga.
Kako je moje izlaganje počinjalo u 10:00, a doručak se završavao u to isto vreme (da ne pominjem zaglavljivanje na zabavi prethodno veče), u ženskoj sali je manjkalo gostiju i press tima. Poznata lica u prvim redovima i nedostajanje nepoznatih lica u onim daljim redovima, učinili su da se u potpunosti opustim i prepustim priči o mom blogu.
Iskrena da budem, nemam pooojma šta sam tog jutra pričala, jer je sve nestalo u nekom maglovitom sećanju. Toliko sam se prepustila zenu, da sam potpuno odlutala. Verujem da će se strah od lupetanja vratiti onog trenutka kada dobijem snimak radionice na mail. :) Uglavnom, poslednji put sam imala izlaganje u javnosti onomad pre sto godina na faksu, kada sam branila seminarski o Adleru u punom amfiteatru na PMF-u.
Dobila sam već nekoliko recenzija i izveštaja o našim radionicama i u mnogim se pominje upravo i moja (dakle, bilo je onih što rano rane i u mom terminu). Zapazih par pogrešnih tumačenja, moguće zbog mog previše opuštenog laprdanja, pa sam htela da to razjasnim ovde.
* Nije da moj blog čitaju samo poznanici, već je meni mrsko da se publici obraćam sa ''fanovi'' ili ''pratioci'', jer često imamo fine konverzacije sa čitaocima – gde većinu njih poznajem po nadimcima i imenima pod kojim se potpisuju, pa ih smatram i nazivam drugarima/prijateljima bloga.
* Od kada pišem blog i od kada na njemu pokazujem svoje umeće iz dizajna, dobijam i više nego ''nekoliko ponuda''. Zapravo, dobijam toliko ponuda za saradnje, projekte i honorarne poslove, da polako počinjem neke od njih i da odbijam, jer jednostavno ne mogu sve da postignem. Dakle, da se nadovežem na još jednu temu Blogomanije, od bloga može i te kako da se zaradi.
* Slurporama se ne bavi samo čajem. :) Dovoljno je da obrnete par krugova po postovima.
 |
| Autor fotografije: Đorđe Đoković |
Nakon moje radionice, bio je red da podelim poklone. U aranžiranju savršenih poklon paketa za goste, pomogli su mi moji verni prijatelji: Srećno Dugmence, Small Tree kuća čaja i divna Bojana koja vodi re:art:concept. Oni koji redovno čitaju blog, dobro su upoznati sa cutensilsima iz kuće Srećnog Dugmenceta (washi tape, candy cane paper straws, itd.), kao i sa aromama naše najveće kuće čaja u Beogradu, o čijim sam čajnim mešavinama već uveliko pisala. Re:art:concept je jedna nova priča na ovoj adresi i stay tuned, jer ću vam uskoro svašta ispričati. I da, izvinjavam se na nedostatku fotografija poklona, one su kod Ptičice, pa ću ih pravovremeno objaviti kada ih dobijemo. :) Koliko sam videla na društvenim mrežama, vlasnici poklona su i više nego zadovoljni.
Odmah nakon darivanja, krenule su ostale radionice, a ja sam za to vreme ponela ulogu domaćice čajanke. Od hotela smo dobile kanister sa toplom vodom i šoljice. Kako nam uprava hotela nije dozvolila da koristimo čajeve u rinfuzi, ja sam ponela kutiju različitih čajeva u filter-kesicama. Znate i sami da se svaki čaj potapa različito, da se neki služe u posudama veće zapremine od 2dl, međutim, nismo imale ni vremena, a ni prostora za biranje, pa smo sve čajeve poslužile na isti način. Želim da se zahvalim ostatku devojaka sa radionice na pomoći oko služenja čajeva. :) Kroz sat vremena, kutija sa kesicama je ostala prazna.
Kako je ime naše sale bilo ''Ženska sala'', valjda je bilo za očekivati te roze i pink stolice i fotelje. Ptičica je ponela lampione, a ja sam ponela moju voljenu roze Mad Hatter Tea Party Moo Moo Shemu!
* Grupa za razmenu čaja o kojoj sam pričala, postoji samo na Facebooku, i njoj se možete pridružiti klikomOVDE.
 |
| Autor fotografije: Đorđe Đoković |
Uz Ivino pravljenje elemenata za nakit live, kao i Natašino heklanje uz brdo šarene vunice na stolu – naša sala je poprimila jednu toplu, veselu i intimnu atmosferu. Zbog toga su gosti bili opušteni i sa osmehom tokom čitavog dana, pa su i devojke tokom svojih radionica odavale utisak jedne opuštene i pričljive konferencije. Dakle, nije ženski forum jer su ženske priče, nego zato što radionice vode uspešne i kreativne žene. :) Učesnice radionica, na slici s leva na desno: Ana Marija Popović, Iva Novičić, Cvijeta Radović (voditeljka i organizatorka našeg foruma), Nevena Zelunka-Cvijetić, ja, Nataša Mitić, Dragana Paramentić, Jelena Karakaš i Branislava Antović.  |
| Autor fotografije: Đorđe Đoković |
Utisci sa radionica (ne pričam o onom intervjuu na polovini dana) su pozitivni i sa strane nas kao predavača, ali i od strane učesnika i novinara. Svaka od nas je imala reći neku poruku koju bismo prenele dalje, neki savet, neku sitnicu o kojoj bismo goste naučile tog dana. Pričale smo o nama, ali kroz blogove i korisne informacije koje mogu pomoći i drugima. Takođe, naš zadatak je bio i da objasnimo na koji to način mi zarađujemo od bloga, tj. na koji način blog nama pomaže da dobijemo posao, stvorimo korisne saradnje i projekte, učimo dalje i postanemo bolje, kreativnije i uspešnije osobe.
Devojke, hvala još jednom na uspešnom danu, druženju, razgovorima i zajedničkom prenošenju poruke pod sloganom #girlpower.
Napisah roman, iako sam preskočila pola interesantnih detalja. Ali da ne bih post odvajala u ta dva toma, morala sam ovde navesti makar one momente kojih ću se dugo sećati. Znate, ovaj mesec je tako lep i čeka vas dosta zanimljivog sadržaja na stranicama ovog bloga, pa ne smem dužiti više, nego već sada moram početi sa pripremanjem sledećeg posta.
Za kraj, želim da vam kažem da je Blogomanija jedna fenomenalna stvar koja se (za promenu) dešava kod nas, i koja mi je donela toliko upoznavanja sa sjajnim ljudima, stručnjacima i damama, da se kezim već par dana. :)
Dosadašnji izveštaji i recenzije:
Digitalizuj.Me –''Blogomanija 2013 – dan drugi! :)''
.jpg)
