Gozba u travi

June 21, 2015, 8:17 am

≫ Next: M & I

≪ Previous: Jazz Bašta

Kada ste poslednji put bili na pikniku?

Kada ste poslednji put...

Ustali u 5 ujutru kako biste išli u pekaru po svež i vruć baget?

Skuvali kafu za u termos?

Išli na roadtrip sa vama dragom osobom?

Pravili plejlistu posebno za taj roadtrip?

Izvirili ruke kroz prozor auta u pokretu i pustili da vetar vodi ples?

Kada ste poslednji put...

Dobili pismo u poštansko sanduče, ali ne digitalno?

Bili na nečijoj ili vašoj vikendici?

Bili u voćnjaku?

Bili na tim mestima sa prijateljima čiji broj prevazilazi broj prstiju na rukama?

Osetili rosu u travnjaku dugom stotinu metara?

Kada ste poslednji put...

Napravili nešto tako jednostavno, a pak genijalno kao aromatizovana voda?

Servirali nešto tako jednostavno u fino posuđe, samo za vas, za ugođaj i milinu u očima?

Omirisali i okusili prave jagode?

Uživali dok seckate sastojke za ručak?

Kada ste poslednji put...

Držali buket izrezane lavande širi od vašeg zagrljaja?

Kupovali toliko božura na pijaci, da vam je bilo potrebno 5 cegera da ih sve udobno ušuškate za truckavi put?

Proveli sat vremena diveći se cvetnim pupoljcima?

Imali toliko lepote pred očima, da niste želeli da taj savršen momenat narušite traženjem/vađenjem/škljocanjem kamere?

Kada ste poslednji put...

Mešali slatko i slano u istom jelu?

Nosili kecelju?

Jeli kroasane sa džemom, a ne nutellom/eurokremom?

Okusili tartufe?

Kada ste poslednji put...

Sedeli na travi?

Hodali bosi po travi?

Dobili poklon na ručku?

Sedeli za ručkom kraj nepoznate osobe?

Imali buket cveća na stolu za ručavanje?

Kada ste poslednji put...

Bili na Fruškoj gori?

Brali trešnje slađe od meda?

Krenuli na nepoznato mesto sa nepoznatim ljudima, u nepoznat koncept?

Uživali toliko u svemu tome da niste želeli da se dan završi?

Kada ste poslednji put...

Uživali u spoju naših folklornih i etno motiva sa modernim dizajnom?

Jeli domaći čokoladni mus?

I da li ste ikada pili kaskaru?

Popili šoljicu savršenog espressa/cappuccina?

Posuli mrvice čokolade (dada, one što je vaša mama koristila za ukrašavanje torti kad ste bili mali) na mlečnu penu cappuccina?

Imali tri boje slojeva u šoljici kafe?

I da li ste ikada koristili aeropress, mokapot ili french press?

Kada ste poslednji put...

Gledali kako maca juri miša po polju?

Imali upalu stomačnih mišića od smeha?

Potpuno zaboravili da profesionalni fotograf škljoca oko vas?

Kada ste poslednji put...

Imali više od 5 nepoznatih sastojaka na tanjiru?

Sa uzbuđenjem i bez bojazni probali sve te sastojke i kasnije išli po repete?

Videli oko sebe samo zelenilo?

Kada ste poslednji put...

Zaboravili na sat?

Zaboravili na obaveze?

Poželeli da odete iz grada... zauvek?

Uživali u svom radu?

Gledali kako drugi uživaju u vašem radu?

Tri dana sabirali utiske?

Videli sebe na prelepim fotografijama?

Videli sebe u nekom postu na tuđem blogu?

Videli sebe u video spotu?

Upoznali toliko ljudi za jedan dan?

Kada ste poslednji put...

Inspirisani nekim danom i ljudima poželeli da više kuvate?

Inspirisani nekim danom i ljudima poželeli da više eksperimentišete?

Inspirisani nekim danom i ljudima poželeli da promenite dnevne navike?

Inspirisani nekim danom i ljudima poželeli da promenite i ispunite svoj život?

Nakon Gozbe, tako je svaki put...

Hvala svim divnim ljudima koji su sa nama uživali na prolećnoj, rođendanskoj Gozbi.

Hvala celom timu društva Gozba, univerzum sreće je raditi uz vas.

Hvala Sonja na fotografijama, najomiljenije do sad.

Hvala Borise na videu, ukrao si deo magije.

I hvala prijateljima ove prolećne Gozbe:

BioUna {www.bio-una.com}
DrHauschka {fb/DrHauschkaSrbija}
Kozari {fb/Kozari}
GreenLife - čajne mešavine
Kosmajska delikatesna radionica {fb/Kosmajska delikatesna radionica}
Organski proizvodi iz Pivnica {fb/Organski proizvodi iz Pivnica}
Ecovital {fb/Ecovital}
Pekara Carica - Novi Sad
Java Coffee {fb/Java Coffee Serbia}
Sukno tekstil
Milicina radionica kecelja {fb/Milicina radionica kecelja}
Pekara Šarlo - Beograd

Društvo Gozba
@drustvo_gozba

↧

M & I

May 14, 2014, 6:03 pm

≫ Next: We Need Your HELP!

≪ Previous: Gozba u travi

- Like a good book I can't put this day back.

A sorta fairytale with you...

Tori Amos

Znate, sada sam htela da napišem roman kako je ljubav postala precenjena i da je izašla iz mode. Naravno, to nije moje mišljenje, ali ja imam utisak da sve više ljudi upravo deli to mišljenje. Jer glupo je naglas reći da volite nekoga, ili uopšte spomenuti ljubav i te dve reči: ''Volim te''. Čak, te dve reči su dospele na toliko visoku poziciju zabranjenih reči, da se štrecnem kada ih negde pročitam ili čujem van moje veze.

Da li je volim te izgubilo na značaju, ili je jednostavno postalo znak slabosti?

Da, mogla bih da započnem doktorat na tu temu sada ovde, ali pak, nismo zbog toga tu. Obećala sam vam nastavak naše priče, pa ovom prilikom želim da vam se još jednom zahvalim na divnim komentarima i željama u prošlom postu. Divni ste! ♡

Moram priznati da mi je sve teže da se otvaram javno. Kada sam počela ovaj blog, pisala sam o svemu u svakom trenutku, ali kako vreme prolazi i kako se čitanost sve više povećava, tako imam utisak kao da se svaki put nalazim na sve većoj pozornici i glas mi se sve više utišava. Nije to do vas, do mene je svakako. I dalje među komentarima vidim dobro poznata imena i drago mi je da se čitamo tako dugo. Ulivate mi sigurnost, da sam i dalje ona stara Iv i da se nisam ništa promenila od prvog posta.

No, kada dođe trenutak gde moram da napišem našu priču i da vam kažem koliko se volimo, grlo mi se ponovo stegne. Počnem pisati, pa napišem par pasusa, pa ih obrišem. Zaustim da kažem nešto, ali ne ide, previše je lično ili previše je jako osećanje, ne mogu ja to tako javno...

I onda, slušajući Tori i naš album, ja odlučim da vam ipak dam ove fotografije, koje pričaju same za sebe. Jer mislim da se sve vidi. Ogoljena osećanja. Iskrena i spontana, baš onakva kakvi smo mi. Blesavi.

P.S. E, da, volim te.

Autori fotografija: Jovana Tomašević i Đorđe Bošković

Autorka mašne za kosu i suknje: PinUp Art by Dušanka Savić

↧

We Need Your HELP!

May 21, 2014, 9:08 am

≫ Next: Gozba

≪ Previous: M & I

floodrelief.gov.rs

sms na 1003

poplave.rs

udruzeni.org

#serbiafloods SOS points

helpserbia.com
Nahrani Psa (FB info u vezi sa životinjama)

''Severe floods have struck the people in Serbia, Bosnia and Croatia these days, leaving thousands of children homeless, without food, water, warm and dry clothes. Roads and bridges are flooded and destroyed by the worst flooding in history. Schools and kindergartens have been shut down. 100,000 homes in Serbia and Bosnia respectively are left without power, while rain-swollen rivers and surging water course through towns and villages, overflowing across streets into homes, causing landslides and other disasters.

The situation is so dramatic, that the entire families have lost their homes in the floods. Finding a shelter is a real adventure for many. The number of victims drowned in these floods is on the rise and yet to be determined.''

Source: helpserbia.com

↧

Gozba

May 27, 2014, 6:30 pm

≫ Next: Jazz Bašta

≪ Previous: We Need Your HELP!

Gozba je bila zakazana za maj. Sve smo bili dogovorili, samo je bilo potrebno da sednemo u kola i odvezemo se u zalazak na salašu. A onda se našem narodu desila ova potresna priča i svi planovi su potonuli. Zaista nam nije bilo do slavlja života u tako teškim trenucima, imali smo preča posla. Ali nismo odustali od ideje, samo smo je pomerili za jul.

Jul je za mene uvek značio prazan grad, smiraj, bosa stopala i voćna salata koja se hladi u frižideru. Tu je i moj rođendan, ali već krajem juna ljudi pobegnu na obale/planine, pa onda tokom tog mog dana niko nije u gradu.

Onaj osećaj kada sunce upekne i asfalt se topi. Ne pomaže ni da se sakrijete kraj reke, jer vrućina je nesnosna. Iako pijete na litre ledene vode, nekako vam sivilo grada ne dozvoljava da se rashladite. Jer potrebno vam je da pobegnete od ulica i veštačkog hlada koji prave tužne zgrade.

Kada pomislim na letnji hlad, ja vidim polja zelene trave i cveća, vidim bogatu krošnju drveta koja se njiše na laganom povetarcu koji osetite tek kada prolijete par kapi ohlađene vode dok naginjete iz balona. A onda se te kapi slivaju od usana, preko vrata do grudi i svet stane na trenutak, jer posmatrate kako vam koža upija te kapljice i ponovo postaje topla.

Letnji hlad me tera da mislim o izletu. Ako zamislim krošnju, ja vidim prostirku ispod nje i korpu sa ukusnim đakonijama. Iz te korpe izvire flaša sa limunadom i svežim listovima mente u njoj. Tu je i činijica trešanja, naseckane kriške dinje i rustični tart sa jabukama. Kafa je u termosu sa karo šarom, a mali radio svira Still.

Laying quiet in the grass

Everything is still

River stones and broken bones

Scattered on the hill...

Foo Fighters

A onda zamislim sve to u jednom dvorištu na kraju bačke ulice, ispod višnje na mekanoj travi koja miluje bosa stopala. Čuje se graja propraćena ritmom kahona i čangrljanjem escajga i kristalnih čaša. U hladovini smo, ali nam sunce više ne smeta jer je nisko na horizontu, uskoro menja smenu s toplom večeri i mesečinom.

Girlande igraju pod svetlošću sveća i lanterni, fenjeri su rasuti po čitavom dvorištu, a dva crna psa i jedan žuti mačor čuvaju kapiju. Čuvaju dvorište, jer se nadaju da će tako zaslužiti komadić Gozbe.

Svi volimo Kinfolk i uživamo u konceptima koje oni prave. Ali Gozba je nešto drugo, nešto naše. Kada kažem ''naše'', mislim na ovaj Balkan i svu kulturu i bogatstvo koje nosi u pismu, specijalitetima, vinima, pogačama i ornamentima... Gozba je slavlje života koje je proizašlo iz godina druženja, ljubavi, kuvanja i želje za stvaranjem nečeg lepog i nesvakidašnjeg. Ili pak, Gozba je podsetnik na ono neko staro i zaboravljeno vreme, kada se gostilo po selima ispod oraha, trešnje ili višnje, a beli, uštirkani stolnjaci su krasili trpeze pune zgodne hrane.

Kada nam se La prvi put javila sa idejom da organizujemo Gozbu, čini mi se da su nam zacaklile oči. Od tada nam cupkaju kolena i sa nestrpljenjem čekamo da se dogodi naša prva večera pod ovim imenom. Jer želimo da vidimo kako se sve te ideje realizuju, kako se dekorišu svi ti stolovi, kako se krčka ono u loncu i kako se nasipa svo to vino.

Ideja je bila da se prva Gozba dogodi 23. maja na Perkovom salašu. Tada ne bismo kuvali mi, ali smo uveliko imali pripremljen meni čije smo delicije pažljivo birali i vina uklopljena uz svaki sled. Ali, odložili smo je (k'o što pomenuh u prvom pasusu), tako da je ovaj put pripremamo na dobro poznatom terenu u kuhinji koju toliko volimo. Mi kuvamo, mi dekorišemo, mi pripremamo poklone, mi stvaramo muziku, mi nazdravljamo.

Zato vas i pozivamo na Gozbu 5. jula, jer želimo da to slavlje života podelimo sa vama. Ne želimo da Gozba bude zatvoren krug hedonista, već želimo da vas podsetimo na male radosti koje možete doživeti zajedno sa nama, samo uz dobru trpezu i osmeh.

Autorke svih preostalih fotografija (osim onih sa watermarkom) su:

Sonja Lazukić, fotografije preuzete iz posta: Mi smo Gozba

Nevena Zelunka Cvijetić (iliti La), preuzete iz posta: Gozba

Društvo Gozba čine: La i Miljan, Ivana, Sonja i Boris, Đorđe, Matija i ja.

↧

Jazz Bašta

June 17, 2014, 6:59 am

≫ Next: Tortilja korpice i grčka ljubavna priča

≪ Previous: Gozba

Ima to jedno mesto u gradu koje je jako dobro skriveno, a ljudi neprestano pričaju o njemu. Skoro svaki photo session nekog venčanja se završi tamo, među morem sijalica i cveća koje vise sa neba. Nalazi se kraj malih stepenica koje vode ka reci, a u svom dvorištu krije stari toranj i cigle matorije od naših baka...

To mesto sam prvi put upoznala u maju prošle godine, tokom snimanja jedne pastelne inspiracije. Zaljubila sam se istog trenutka, a razloge bih mogla da nabrajam u nedogled. Da l' zbog te santorinovske, a beogradske atmosfere, da l' zbog svoje skrovitosti, da l' zbog cveća i lampiona ili zbog načina na koji se ophodi prema džezu. Jer ljudi koji posećuju ovo mesto, dolaze sa pravim razlozima.

Nakon tog maja, više puta sam sarađivala sa Baštom, ali u okvirima snimanja sa Dirižablom. Znate već kako to ide kada ste fascinirani nekim mestom, pa ne možete da se odvojite od njega, te svaki kutak iziskuje neku novu inspiraciju ili kadar za buduću fotografiju...

Početkom godine, bila sam u euforiji oko venčanja. Dok smo još imali ideju da pravimo žurku povodom proslave braka, Bašta je bila prvo i poslednje mesto gde bi se održalo naše slavlje. Međutim, i nakon skoro gotovih pregovora, ipak smo se odlučili za intimniju varijantu. No, iz svih tih pregovora, sasvim namerno, izašla je ideja vlasnika Bašte da im ja pomognem oko dekoracije njihove miljenice, kako bi bila spremna za početak prolećne/letnje sezone.

Naravno, predlog sam prihvatila sa dečjim osmehom na licu!

Skiciranje, traganje, sastančenje i farbanje je trajalo nekoliko meseci. Kiše su nam bile glavni nepozvani gosti, ali smo uspevali da izađemo na kraj sa svim nepogodama. Jer prvi zraci sunca tokom hladnog februaru, dok sedite u još uvek praznoj Bašti, smišljate sledeći kutak za dekorisanje, klopate doručak i ispijate šoljicu kapućina - neprocenjivo. Oni trenuci zbog kojih volim svoj posao.

A volim ga i zbog ljudi sa kojim imam priliku da sarađujem i postanem prijatelj za sva vremena.

Dovoljno je da prelistate naše najtiražnije časopise i da pogledate najbolje domaće reklame i biće vam jasno kome je sve Bašta takođe omiljeno mesto iliti izvor inspiracije. Ili ako zavirite na Instagram, videćete koji detalji najviše očaravaju baštenske goste. Jer, ponosna sam.

A, ako već niste bili baštenski gost, mislim da je ovo leto pravo vreme da ispravite tu nepravdu. Posebno ako ste ljubitelj dobre live svirke, džeza. vina i domaćih ledenih čajeva. Moja preporuka: crni ledeni čaj - pila bih ga na litre.

Svaki kutak i svaki detalj rađen je sa puno ljubavi i dobrog razmatranja pre svega. Skoro pa svaki predmet u Bašti jeste rađen po narudžbini ili je posebno redizajniran za njene potrebe. Sve je u znaku proleća i leta, džeza, mora, modernih elemenata zamaskiranih u vintage šmek. Svaki cvet je zasebno biran i ubiran, svaka saksija je premeštana barem tri puta pre nego što je našla svoje krajnje savršeno mesto.

Ali, to se vidi već kada načinite prvi korak kroz plavu kapiju na Malim stepenicama u Karađorđevoj 43. Nema potrebe da više pišem hvalospeve, jer Bašta već dugo ima svoju ekipu koja je svake sezone sve brojnija, toliko, da je slobodno mesto za sedenje postalo raritet.

Želim da se zahvalim Miletu, Vladani i Sanji na velikom poverenju koje su mi ukazali ovim projektom. Na svakom saslušanom i prihvaćenom predlogu, na svakoj ideji kojom su doprineli da naš zajednički rad ovako zasija. Takođe, hvala Dragani - novopečenoj mami, koja je nedelju dana pred porođaj radila sa nama na ovom 40stepeniuhladu snimanju i hvala Jovane što se tako dobro snalaziš među prokuvanim ženama. :)

♫ Evan Lurie - Terraces

Dekoracija i stajling: Mali Iv

Fotografije: Dragana Đorović i Jovan Marjanov * Novi Dirižabl

Za: Jazz Baštu, Karađorđeva 43 (Male stepenice), 062 8711475, FB stranica: Bašta

↧

Tortilja korpice i grčka ljubavna priča

June 26, 2014, 5:15 am

≫ Next: Хангри Капкејк

≪ Previous: Jazz Bašta

Jeste da je četvrtak i da je vreme za novi post, samo što ovaj put nisam pisala ovde, već kod Lalice na blogu. Zapravo, tamo sam se raspisala. Osim recepta za ovaj superbrz i zdrav obrok, kroz post ću vas voditi na Skiathos i pokazaću vam neke od mojih omiljenih plaža i delova tog ostrva. Javite nam kako vam se sviđaju i priča i recept! Hleb & Lale post: Gost na blogu Mali Iv iliti šta ima na Skijatosu.

↧

Хангри Капкејк

June 30, 2014, 8:05 am

≫ Next: Gozba ispod Lalicine višnje

≪ Previous: Tortilja korpice i grčka ljubavna priča

Kada blogujete, vreme tako brzo prolazi. Sada kada pokušavam da se setim kada sam se prvi put upoznala sa Natašinim kapkejksima, sećanja mi se mešaju. Ali znam kada sam prvi put probala Natašine kapkejke i to beše tokom snimanja ove inspiracije. Znam da sam oduševljeno i musavo mandžala kapkejk i usput, punih usta, pokušavala da od Ivy saznam ko ih je pravio. Kremasti, slatki san. Ili kao što Nataša kaže: ''Ne možete kupiti sreću, ali možete kupiti kapkejk, a to vam je skoro isto.''

Caka kod Hangrija, jeste što ima i stas i glas, odnosno, i dizajn i ukus. Hangri ima svoje verne obožavatelje i Hangri izmamljuje zadovoljne uzdahe i kod onih najizbirljivijih sladokusaca. Hangrijeva vlasnica Nataša, pažljivo priprema svaki kapkejk. Dekoraciju i sastojke ponekad doprema čak iz Kanade, dok većina srcadi i šećernih šljokica koje možete probati kod nje, stižu iz najromantičnijeg grada na svetu - Pariza. Zbog toga, kada mi se Nataša javila sa idejom da pravimo novi logo i dizajn za ovu vrednu manufakturu, ja sam oduševljeno pristala.

Autor prethodnih 5 fotografija: Nikola Radulović

Sam proces dizajna, uglavnom je uvek isti. Postoje posebna pravila koja se uvek poštuju i na kraju se jedino igranje svodi na sam dizajn i ideje koje idu direktno u skice. Tako smo i mi počele. Prvo se Nataša javila sa nekom idejom vodiljom, tj. referencom. Na osnovu njenog predloga, ja sam imala predstavu o smeru u kome bi dizajn išao.

Tražila sam joj da mi definiše osnovne boje s kojim bih ja mogla da se poigram, stil i osnovne elemente koje je ona želela na logotipu. Nakon toga sam uradila istraživanje tržišta, posebno domaćeg, ne bih li videla kako izgledaju logotipi sličnih firmi/delatnosti/poslastičarnica. Na taj način sam izbegla slučajno podudaranje u dizajnu sa konkurencijom.

Sledeći korak je bio crtanje skica sa beleškama, kako bih mogla lakše i jasnije da ih kasnije predstavim klijentu, u ovom slučaju Nataši.

Tokom sastanka na kome smo prešle kroz sve skice, definisale smo nekoliko okvira, pravila i boja. Nataša je dala komentar na svaku skicu, sa sugestijama i pitanjima. Zajedničkim dogovorom, odlučile smo se za dva osnovna stila, za stil kreme na vrhu kapkejka i font.

Dalji posao se svodi na računar i programe. Programi koje koristim jesu Adobe Photoshop i Illustrator. Moram pomenuti da mi je Ps na vrhu svih listi kada je u pitanju softver za dizajn i obradu fotografija. Dakle, skica se pretvara u vektorski crtež. Ponekad koristim tablet, ali većinu vremena samu skicu pretvaram u vektor i detalje popravljam ili dodajem crtajući mišem.

Ovo je prvi stadijum skice u digitalnom obliku, gde se može videti igra boja. Boje sam birala na osnovu svog osećaja, ali u skladu sa Natašinim željama, naravno. Odabrale smo ovu kremu koja ima masu i vidljivost te uvrnute gradacije karakteristične za kapkejke. Bilo je par varijacija na temu korpice, kao i lente/prostora za ime.

Obraćajući pažnju na to da je Hangri jedan sasvim moderan kapkejk, odlučile smo se za ovu jednostavniju verziju logotipa, gde je akcenat na ručno pisanom nazivu, minimalnom broju elemenata i četiri boje. Kreirajući logo na ovaj način, dobili smo mogućnost korišćenja svakog od elemenata potpuno zasebno. Font/naziv može da se koristi samo kao potpis, boje su prepoznatljive za Hangrija i korpica sa kremom može da se koristi kao watermark na fotografijama i dokumentima.

Nataša je bila nestrpljiva, pa sam već nakon nekoliko dana od gotovog projekta dobila savršen Hangri Kapkejk poklon! Nove vizit-karte sa logotipom, minđuše sa logotipom i naravno - paketić kapkejka, 100% uživo. Slavlje, u čokoladnom i kremastom izdanju!

Pošto je ponedeljak i moram reći ne tako lepo vreme za jedno dugo očekivano leto, odlučila sam da ovaj ružičasti post ide live upravo sada! A ukoliko vam se topi u jednom ovakvom slatkišu, preporučujem da ne čekate ni minut, već naručite svoju porciju sreće, sa porukom ili bez, svejedno je - jer Hangri svakako uvek nosi svu pažnju i ljubav sa sobom gde god da krene.

''Napravi brejk i zgrabi kapkejk!'' -Ivy M2

Facebook strana: Хангри Капкејк

E-mail za narudžbine: hangrikapkejk@gmail.com

Telefon: 069/ 15 75 796

Autor prethodne 2 fotografije: Nikola Marinković

↧

Gozba ispod Lalicine višnje

July 9, 2014, 9:37 am

≫ Next: Wallpapers pt. 14

≪ Previous: Хангри Капкејк

Kada me pitaju kako nam je bilo na prvoj Gozbi, ja im samo kažem da sačekaju post. Dogovorila sam se sama sa sobom da je najbolje da ćutim, dok ne krenem da pišem. Jer želela sam da sakupim sva osećanja i utiske, da ne dozvolim da se prosipaju van ove priče.

Pogodilo se da je Gozba bila odmah dan nakon mog rođendana. Zbog toga sam i zaboravila da je trebalo da budem slavljenica, već sam čitav taj 4. juli provela u jurnjavi i pripremama. Taj vikend sam počela u salonu Small Tree - Salon De Thé, gde sam išla da preuzmem paketiće čajeva za Gozbu. Na moju veliku radost, šarmantno mi je nametnuto čajno posluženje uz makarone i kantuće, tako da smo Mati i ja precrtali jednu stavku sa liste želja: ~~jutarnji ritual u salonu čaja.~~

Nakon Irish Creama i kolačića sa ukusom lavande, krenuli smo po odštampane menije i kartice koje sam tako željno iščekivala. Savršena hartija, kao da sam papirnu dekoraciju radila isključivo za nju. Petak, vrućina i gužva nisu nas sputali da stignemo na Bajloni sa velikim uzbuđenjem i proberemo cveće koje nam je odvojila teta Rada. Znala sam da hoću zeleno, belo i ciklama. O tim bojama smo maštale dok smo smišljale dekor za stolove i zacrtala sam da takve cvetove i biljke moram naći, makar pretražila čitav grad. Na svu sreću prava tezga na pijaci, obezbedila nam je sve ono potrebno da bi i najsitnija želja bila ispunjena.

A onda smo stigli kući i počeli smo se pakovati za Gozbu. Što bi Mati rekao, pola dekora je moglo da se potpiše ovako: ''powered by Nana''. Njene kristalne vaz(n)e, čaše za šampanjac, etažeri, poslužavnici... Mislim da bi bila jako ponosna da može da vidi sve ove fotografije. Iskoristila sam njeno malo cutensils carstvo na najbolji mogući način.

I onda kada u Twinga više nije mogla da stane ni igla od kutija i cegera punih cveća i stvari za dekoraciju, mi smo se zaputili u pravcu Bačke. Sa Never Let Me Go u plejeru, zalaskom sunca u odsjaju naočara i rukama na talasu vetra kroz otvorene prozore - išli smo ka nečemu o čemu nismo ni sanjali.

Sutradan, rano izjutra, počeo je the beginning of the rest of our lives.

Kako su pristigli preostali Gozbaši, tako se Lalicinom kuhinjom raširio miris tek skuvane kafe. Zaseli smo za astal poput vitezova okruglog stola i zasedali smo narednih sat vremena o planovima i spiskovima kako iskoristiti dan najbolje moguće i kako u 18h izgledati sveže i razdragano za doček prvih gostiju.

Svako je pošao za svojim poslom i narednih 10 sati radili smo bez odmora.

Čak su i Simka, Rudi, Žuti i Koko imali svoje zadatke i tog dana su bili posebno mazni, mirni i poslušni. To je bilo to, sada ili nikada, taj dan u šest sati popodne, bio je zakazan test. Da li ćemo izgurati sve ideje o kojima pričamo već toliko meseci, da li ćemo svaki recept spremiti bez greške i da li će svaki fil koji je morao da se sprema baš tik pred posluživanje biti perfektne glazure? Da li ćemo uspeti da očaramo goste i da li ćemo uspeti da napravimo atmosferu koju imamo u mislima još od prvog pomena Gozbe?

O, da. Jesmo očarali i jesmo napravili. Zadovoljni smo i zahvalni smo.

Jer u 18:00 kada su pristigli prvi gosti, mi smo se potpuno opustili i dozvolili smo da nas duh Gozbe provede kroz čitavo veče i druženje.

Dok je Lalica iznosila svoj zova-gin koktel dobrodošlice, ja sam zastala na trenutak, sakrila sam se u jedan kutak i duboko uzdahnula. Potom sam se zagledala u ono što smo stvorili zajedničkim radom. Dvorište ispod višnje koje je ličilo na bajku i samo je još falilo Sunce da otpozdravi za laku noć, kako bismo u smiraju dana upalili bezbroj sveća, lanterni i fenjera.

Pogledala sam taj dugi sto ukrašen mirisnim buketima, karticama, menijima i poklon-paketima koje smo ređale kao pod konac. Osvrnula sam se na girlande koje smo svi pravili, seckali i kačili, muški i ženski Gozbaši zajedno, pod budnim okom vragolaste Koko. Iza mene je bio slatki sto u nežnim bojama Rendzi Cookies biskvita sa opojnom aromom cimetom, kao i Sonjinih kuglofčića sa narandžom. Iza ćošeta smo parkirali Lalicin bicikl umotan u cveće, korpu i šarene fenjere. Sve je bilo na mestu i svaki kutak je imao svoj zadatak. Sve je bilo i više nego čarobno. Bilo mi je potrebno 10 minuta da progledam i sve to prihvatim. Jer konačno tada, mogla sam da se opustim, da ne gledam detalje i sitnice i da ispravljam i pomeram ono što mi se činilo pogrešnim, već da vidim čitavu tu sliku, onako u komadu - pravo umetničko delo, naših ruku.

Kada se dvorište napunilo gostima, prešli smo u kuhinju gde smo svi učestvovali u poslednjim pripremama jela i serviranju. Oni koji su po prvi put bili u Lalicinom i Miljančetovom domu, reagovali su kao i ja nekada: uzdasi oduševljenja. La je vadila svoje magične začine koje je donosila iz svih krajeva sveta, ulja iz Italije, soli iz Istre, organske višnje i kasjije, specijalna mleka koja su onom sladoledu dale onakoooo savršen ukus. Sa osmehom je gostima pomagala da vešto poput nje nafiluju bruskete od domaćeg hleba sa starterom i pečenim čerijem. Ivana je brinula o korici od badema i peršuna koja je išla na pastrmku, dok sam ja pomagala da se Ivana M razigra sa kivijem tokom punjenja korpica od tortilja. Inače, Ivana M i Toni su naši gosti koji su došli iz Makedonije, posebno radi Gozbe!

A onda je došlo vreme da se nakon ushićenog žamora među tolikim brojem ljudi koji se vide po prvi put u životu - smestimo za svoja mesta za stolom. Poslužili smo Triadu vinarije Budimir, čiji je iskričav, rezak i svež ukus upotpunio svaki sled naše Gozbe.

Nakon večere, izneli smo slatke delicije i domaći ledeni čaj, napravljen od Small Tree mešavine Sencha zelenog čaja i borovnica, brusnica, pupoljaka ruže i jagoda.

Žamor nije tinjao i nakon nekoliko sati. Sve više se mešao smeh sa zvucima bossa nove i kuckanjem staklenih čaša...

...Sve do ponoći, kada su gosti polako počeli da odlaze, a i mi sa njima sve do kapije, gde bismo se dugo grlili i opraštali. I kada se dvorište ispod višnje potpuno ispraznilo, počeo je pljusak. Kao da je strpljivo čekala čitavog dana da se naša Gozba završi, tačno u trenutku kada smo svi ušli u kuću i poželeli da nazdravimo uspešnom danu, grmljavina se oglasila.

U tom nekom momentu, umor me je savladao. Samo sam htela da pobegnem u tišinu kako bih na miru mogla da se osmehujem i prelistavam slike u mislima kakvo je to samo veče bilo. Kao na filmu? Kao u knjizi? Ili bolje.

Negde u toku noći sam se probudila i shvatila da vas nisam sve izgrlila moji Gozbaši i zaboravila sam da vam se zahvalim na svemu, a želela sam da nazdravimo samo mi još jednom, jer ovo je tek početak nečega toliko lepog. Hvala La na pozivu i ideji i maštanju. Hvala Sonjita na predivnim fotografijama, na harizmi i inspiraciji. Hvala Ivana na pomoći oko svega, posebno u trenucima vaganja i glasanja. Hvala Borise na videu koji jedva čekamo, kao i na pomoći oko dekoracije (tamo gde nismo mogle da dohvatimo ekser ili granu). Hvala Miljane na arhitektonskom čudu koje nam je dalo atmosferu Gozbe i plejlisti koja je upotpunila veče. Hvala Đorđe na vinima i stručnom somelijerskom savetu (i čestitam, novopečeni tata!). Na kraju, hvala Mati mužu moj na podršci, pomoći, tegljenju kutija, cveća, cegera, asistenciji u dvorištu i u kuhinji, na svemu. Drugari, najbolji ste! ♡

Gozba facebook page

Hvala prijateljima Gozbe:

Vinarija Budimir

Rendzi Cookies

Small Tree

Autor svih fotografija: Sonja Lazukić

↧

Wallpapers pt. 14

April 18, 2016, 3:09 pm

≫ Next: Majski kalendari

≪ Previous: Gozba ispod Lalicine višnje

Pitam se naglas: ''Oh, kako početi prvi post nakon skoro godinu dana pauze?'', a on dobacuje: ''Od početka.''... Pa hajde onda... Nisam vas zaboravila! I hvala što ste pisali i naglas se nadali novom postu i mom vraćanju pisanju, sve sam pročitala i upamtila i malo se nervirala kada baš odmah nisam mogla da vam ispunim želju, ali hej, sad sam tu.

Ne bih sada da izvlačim izgovore zašto me dugo nije bilo i da čitavu jednu priču posvetim tome, ali samo bih da javnem da ne postoji neki konkretan razlog - osim manjka vremena. Imala sam želju da uradim novi dizajn bloga i da pređem na maliiv.com (hej, woohoo, je l' vidite gde ste upravo?), ali nikako nisam mogla da sednem i sve odradim čas posla, jer znate kako je to kada treba nešto da uradite za sebe...

Inspiracije nije manjkalo, oh, to nikako, samo kao da sam bila u nekom tranzitu i da sam pokušavala da iskristališem sama sa sobom o čemu želim da pišem ponovo i kako želim da sve to izgleda kao koncept...

Uželela sam se pisanja, a nakupilo se priča koje želim da ispričam, tako da gledajmo na ovo kao sledeći čin nakon malo dužeg intermezza.

Za dobrodošlicu na izluftiran i prolećno sređen blog, evo novih wallpapera.

I hvala što ste me čekali.

za download wallpapera Pero, klik OVDE

za download wallpapera Trenutak, klik OVDE

↧

Majski kalendari

May 6, 2016, 3:23 pm

≫ Next: Gozba u Ciglani

≪ Previous: Wallpapers pt. 14

Kada smo jesenas konačno sredili radni kutak kako smo želeli, na red su došle finese i detalji. Nisam slučajno tražila da moj radni deo bude desno i do zida, jer sam upravo na tom zidu želela da imam inspo kolaž.

Za one koji ne znaju, inspo kolaž je mesto na koje kačite/lepite sve one iseckane parčiće magazina, Pantone skale ili segmente nekog postera samo zbog dobre boje na njemu, poruke, to-do liste, podsetnike i recimo kalendare.

Nikada nisam imala kalendar okačen na zidu, ali sada kao da se mesto samo za njega rezervisalo. Tražio je da bude tu. Iz nekoliko varijacija što u dizajnu, što u formatu - konačno sam se usaglasila sama sa sobom kako želim da izgleda i već ga par meseci unazad (obavezno kada bude uveliko ~~prvi, drugi, šesti,~~ sedmi u mesecu) štampam i srećno kačim na inspo zid.

Prvih mesec dana sam i dalje tražila kalendar na telefonu ili taskbaru (navika, je l'?), ali već sledećeg meseca nisam mogla da prođem dan bez pogleda na njega.

Možete ih downloadovati sa linkova ispod (dodala sam i wallpaper format), a ukoliko vam se dopadnu slobodno ih tagujte sa @mali_iv ili #maliiv jer svaki put mi je izuzetno drago kada naletim na moje wallpapere kod vas! ♡

Šarolika ''Džungla'' u skladu sa prolećem i mislima o letu i minimalistička ''Pera'' kada nas maj razočara kišom...

za download kalendara Maj Džungla u formatu A4, klik OVDE

za download kalendara Maj Džungla u formatu wallpapera, klik OVDE

za download kalendara Maj Pera u formatu A4, klik OVDE

za download kalendara Maj Pera u formatu wallpapera klik OVDE

↧

Gozba u Ciglani

May 10, 2016, 3:07 pm

≫ Next: Issa Arts

≪ Previous: Majski kalendari

Čitav dan osećam neverovatno uzbuđenje! Danas je bila objavljena prijava za prolećnu Gozbu i sva mesta smo popunili u roku od tri sata! I idemo u Istru! Biće to jedan savršen road trip...

Već zamišljam muzičku plejlistu u kolima, naš smeh, golden hour i Sonjine fotke, čangrljanje čaša i sladak ukus vina, miris mora i šetnje Porečom, gradom u kome sam prohodala...

Ali od juče razmišljam o prošlogodišnjoj jesenjoj Gozbi koja se održala u Ciglani - Klubu ljubitelja teške industrije i listam fotke iznova i iznova i ne mogu da prestanem da se divim ovoj boji bakra i rđe koja se svuda tako suptilno nametnula.

Perkov Salaš je bila moja omiljena lokacija Gozbe, sve dok se nije desila ova jesenja. Imali smo vala pošten zadatak da od stare hale u sklopu fabrike (u kojoj se btw predhodno veče održavao metal festival) za samo par sati napravimo mesto koje će poželeti dobrodošlicu našim gostima.

Ali zajedničkim snagama kao i uvek, uz dobro raspoloženje i energiju koja je bila boostovana uzbuđenjem - sve smo stigli!

Prijatelji jesenje Gozbe u Ciglani:

Ciglana Klub ljubitelja teške industrije

Pekara Šarlo

Bio Panon

Organic Home Delivery

Pasta Bar

Milicina radionica kecelja

Vinarija Aleksandrović

OrganicBg delivery

Lucerna

Pita me Matija, zašto tek sada objavljujem ovaj post. U septembru kada se održala ova Gozba, ja nisam pisala blog. Iako sam još tada želela da presečem tu pauzu koja je trajala već nekoliko meseci, jednostavno nisam mogla da pišem. A sada mi je malo žao, jer nisam zabeležila sveža sećanja i euforiju koju smo osećali.

Teško je prizvati sve emocije od tog dana, ali ukoliko me pitate, ne bi mi predstavljalo problem da sve ponovimo ispočetka, taman da se podsetim. :) Tako da ovim foto-postom želim da ostavim trag o Ciglani makar u vidu par rečenica i ovih teškom mukom probranih fotografija - kol'ko tolk'o sažetih - da skrol ne bude večan.

↧

Issa Arts

May 17, 2016, 10:54 am

≫ Next: HomeMade Company - sladoled harmonija

≪ Previous: Gozba u Ciglani

Još kada sam prvi put videla neku od Issinih umetnosti, znala sam da želim jednu posebnu da imam uramljenu na zidu. Dugo sam se razmišljala da li da je pitam da mi nacrta nešto u vezi kafe i čaja, možda muzike ili proleća, ali sam se ipak predomislila i rešila da budem manje sebična. Odlučila sam da ću joj tražiti da nacrta našu mini porodicu onako kako samo ona ume i da ću taj njen rad pokloniti Matiji za našu godišnjicu.

Želela sam da Issin rad bude iznenađenje i za Matiju i mene, tako da dok paketić nije stigao poštom u Beograd, nisam ni slutila kako ćemo izgledati na našem porodičnom portretu...

A ispali smo lepi k'o slika, zar ne? Ja sam zaljubljena! ♡

Zaljubljena sam, zapravo, u sve njene radove i zbog toga se danas jako radujem, jer želim da vam predstavim Issu i meni omiljeni Arts.

- Ko je Issa?

Djevojka iz Zagreba koja voli crtati, biti doma, piti kavu i stvarati male sličice za sebe i druge. Sanjam o životu u nekom manjem mjestu gdje ću imati mali vrt i gdje ću svaki dan šetati po prirodi sa svojim najdražim M. Volim jesti, kuhati i peći kolače. Živim za putovanja i svaki slobodni i sunčani dan iskoristim za vožnju motorom po nekom brdu, dolini, šumi ili planini.

- Sa koliko godina si počela da crtaš?

Crtati sam počela s 3 godine. Tako kažu moji mama i tata, a to potvrđuju i brojni crteži koje još uvijek ponosno čuvaju.

- Da li se sećaš svog prvog crteža?

Jedan od najranijih radova kojeg mama i tata čuvaju je moja pjesmica o sretnom otoku. To je otok na kojem su svi ljudi sretni jer imaju sunce i palme i kokose i ispod pjesmice je bio presmiješan crtež - pogađajte - sretnog otoka, palme i sretnih ljudi.

- Koja ti je boja drvene bojice/flomastera bila omiljena kada si bila mala?

Haha, kad sam bila mala omiljena "boja" mi je bila zlatna. Zapravo, sve što je sjajilo i svjetlucalo.

- Kako si počela da kreiraš Issa Arts?

Issa Arts sam pokrenula prije nešto više od 4 godine na nagovor bližnjih koji su htjeli da svoje crteže podijelim i s drugima. Ja sam tada bila dosta nesigurna oko cijele ideje, no uskoro sam vidjela da ljudi dobro reagiraju na moje crtkarije i to mi je dalo vjetar u leđa i motiviralo me da napredujem. Malo po malo, Issa Arts je postao sastavni dio svakog mog dana. A danas, mogu ponosno reći, i stalni posao (najbolji na svijetu :) ).

- Koji projekat Issa Arts najradije crtaš?

Trenutno radim ilustracije za jednu knjigu koja me jako veseli, no ne smijem još otkriti detalje. :)

- Da li imaš svoj najdraži rad i zbog čega ti je toliko drag?

Najdraži rad mi je ilustracija koju sam nazvala Home. Iako se ne radi o mom tekstu već o citatu od Warsan Shire, taj rad mi je nekako posebno prirastao srcu.

- Koje sve vrste dizajna i Issa umetnosti možeš da ponudiš u svojoj kreativnoj paleti?

Trenutno mogu ponuditi uokvirene ilustracije i strip-priče, male personalizirane knjižice koje se listaju poput slikovnica, ručno oslikane personalizirane bilježnice i rokovnike, putne planere, kuharice... A u planu su i bilježnice i rokovnici s printom, božićne kuharice, planeri, šalice, serija slikovnica...

- Da li si nekada dobila neki neobični zahtev za crtanje?

U ove četiri godine, bilo je stvarno svakakvih neobičnih zahtjeva i ideja. No u posebnom sjećanju mi je ostao moj dečko koji se javio pod izmišljenim imenom i naručio sliku za našu godišnjicu.

- Koliko je teško ispričati nečiju priču kroz Issa crtež?

Najčešće mi nije teško nečiju priču prenijeti na papir, no zna se dogoditi da zapnem. :) Ponekad priče budu toliko dobre i ljudi toliko zanimljivi, da mi je jako teško odlučiti se za konačnu verziju ilustracije.

- Opiši nam ukratko kako izgleda proces od dobijanja neke ideje za Issa Arts do finalnog crteža.

Sve počinje s inspiracijom. Gotovo nikad ne idem na "silu" nešto crtati već se ideja pojavi dok ju najmanje očekujem. Ponekad se rodi iz mojih vlastitih misli i osjećaja, ponekad me inspiriraju ljudi oko mene, ljudi koje volim, ljudi zbog kojih sam tužna... A tu su, naravno, i uvijek inspirativna priroda, vremenske nepogode, putovanja, problemi, glazba, knjige, filmovi... I kad inspiracija stigne - onda nestrpljivo posegnem za svojom crnom kemijskom i nacrtam sličicu.

- Koje godišnje doba te najviše inspiriše?

Hmmm... Iako sva godišnja doba podjednako volim, mislim da mi je ipak jesen najinspirativnija.

- Grafitna olovka vs. crni marker?

Crna kemijska. :)

- Koje alatke za crtanje najradije koristiš?

Moji alati su obična crna kemijska i Copic Ciao markeri. Bez njih više nigđe ne idem.

- Da li imaš ritual tokom stvaranja?

Iz nekog razloga prije svakog novog rada pospremim sve markere na svoje mjesto, bez obzira na to što će za 5 minuta stol opet biti u neredu.

- Kakvu kafu piješ?

(Najbolju) tursku kavu koju mi M. skuha svako jutro i popodne. Bez mlijeka, s malo šećera i s puno pjenice. <3

- Kakvu muziku slušaš dok crtaš?

Muzika ovisi o raspoloženju i prognozi, a raspon se kreće od laganih instrumentala, post-rocka, trip-hopa, chill-outa, starog rocka, novog rocka, jazza, electronice, bluesa, reggaea, filmske glazbe pa sve do starih božićnih pjesama koje nikako da mi dosade. :)

- Da li imaš neke planove za buduće radove i projekte?

Imam puno planova, ali kako još uvijek sve crtam ručno i po narudžbi, ostaje mi jako malo vremena za vlastite projekte i ostvarivanje nekih ideja koje već dugo imam i razvijam. No M. mi pomaže da se bolje organiziram i radim efikasnije tako da se nadam da ću vam uskoro moći predstaviti i neke nove proizvode.

Zar vam nije svaki njen rad već omiljen? :)

Issu Bratinčević i njen brend Issa Arts možete pratiti i ovde:

★ Issa Arts web sajt

★ Issa Arts Facebook

★ Issa Arts Instagram

↧

HomeMade Company - sladoled harmonija

May 31, 2016, 3:44 pm

≫ Next: Junski kalendari

≪ Previous: Issa Arts

Kada kažem leto - prvo pomislim na voće, boje i sladoled. Ovo prvo mogu da jedem dok ne puknem, ovo drugo se uglavnom vidi na mojoj letnjoj odeći, a treće volim više nego išta, al' ne smem puno zbog IRS-a.

Delim ljude na one koji vole voćne ukuse sladoleda i one kojima oči cakle na mlečne. Ja sam ovo drugo. Uvek kombinujem čokoladu, vanilu i lešnik. ~~I nikada ne ubacujem voćne ukuse u combo, ma koliko oni dobro izgledali zajedno~~.

Prošle jeseni, pozvana sam u goste u proizvodnju čuvene domaće manufakture - HomeMade Company. Kako sam samo nedelju dana ranije pre tog poziva saznala za IRS i krenula sa terapijom, plakalo mi se od muke. #plaky

Međutim, nakon teških i dugih pregovora, Matija je rešio da krene sa mnom na taj strašni zadatak degustacije najboljih kolača u gradu. Ja naravno nisam odolela, pa sam morala makar jedan griz da im udelim, dok je moj poslovni partner završavao ostatak.

Imala sam prilike da probam i njihove raw cakes proizvedene bez termičke obrade, od sirovina biljnog porekla, koje ne sadrže šećer, trans masti, brašno, niti bilo kakve sirovine životinjskog porekla.

Kao bloger, retki su trenuci kada ćete na nekoj degustaciji ili promociji moći da uživate bez gužve i cajtnota u kome morate i da okusite, uslikate i proćaskate. Zbog toga smo Matija i ja izuzetno uživali u HMC-u dok nas je direktor Dejan Đorđević lagano provodio kroz odeljenja proizvodnje i pričao anegdote, ali i činjenice, kao npr. da je ova Nugat torta na fotografiji ispod njihova prava maskota!

Dva godišnja doba kasnije, ponovo dobijam poziv da svratim do starog kraja na Palas i probam HMC sladoled.

Biću iskrena, ja zaista jako volim sladoled. Vrelo proleće ili leto u nastajanju - ne mogu da prođu bez sladoleda. Makar jedanput ~~mesečno~~ nedeljno. Da ne pijem terapiju, jela bih sladoled umesto sva tri obroka... Međutim, kako to obično biva, ono što najviše volite... Cvrc Milojka.

Ali! Kada sebi ponekad dozvolim da nahranim dušu i oči dobrom poslasticom, želim da jedem proverene i kvalitetne proizvode.

Još jesenas imala sam prilike da se uverim u kvalitet HMC kolača, sastojaka i načina proizvodnje, tako da ni ovaj put nisam sumnjala da će biti drugačije. Matija ovom prilikom nije mogao da mi se pridruži, ali je kasnije imao specijalnu ledenu dostavu.

Iako sam već skoro 5 godina na Vračaru, moj kraj je centar i Palas. Tu sam odrasla, išla u školu, šetala Lecu 16 godina, bila na prvom dejtu sa Matijom, ma proživela čitavu mlados'! I kada sam videla da se uz sam rub parkića na Topličinom vencu otvorio HMC Coffee Room, bila sam jako srećna! Čak sam i jedno posebno slavlje obeležila tamo, sa sve Mićkom (pet friendly ✔) u maminom krilu.

Vreli, naporan dan rešila sam da popravim na kafi i sladoledu sa Dejanom upravo u Coffee Roomu. Mango je Matijino omiljeno voće i baš zbog toga pristala sam da probam ovaj novi combo: crna čokolada, malina (100% učešće voća) i mango... Oh, my!

Ovaj fenomenalni trio je kriv što je ona rečenica u prvom pasusu na početku posta precrtana! Da mi je neko pričao da ću uživati u voću na ovaj način, verovatno bih ga pitala da l' je lud.

Da ne bude kako ovaj sjajni tim ljudi ne misli na sve nas, obavezno čekirajte njihov sajt na kome je zaista sve detaljno objašnjeno o svakom proizvodu. Npr. za raw cakes imate tabelu sa brojem ugljenih hidrata, kao i šećernih jedinica, dok su sladoledi podeljeni u različite grupe.

Mislim da ja ne bih bila ja, da nisam probala i mojito sladoled sa belim rumom! Oh, my x 2...

Biću apsolutno iskrena i napisaću da mi je ovo omiljeni ukus ove sladoled sezone! Savršeno osvežavajuć, taman sladak, a ne gorak ili presladak, sa odličnim odnosom ruma, lajma i naravno mente koju možete videti u komadićima. Preporuka u bold!

Ukoliko ste ikada propustili HomeMade Company negde u gradu (a, iskreno sumnjam u to), na pitanje GDE? odgovaram vam sa:

Coffee Room, kod Palasa, Topličin venac 17

Kao i Coffee Room prizemlje TC Ušće

HMC je kao i uvek spreman za igru, pa ovog leta poklanja ''Sladoled za ekipu'' ili 12 lopatica sladoleda po izboru u Coffee Roomu na Topličinom vencu - za sve foto kreativce!

Potrebno je da napravite neku kul fotku na kojoj je HMC sladoled i da je tagujete sa #mysweetharmony, a potom će njihov žiri na svakih 10 dana birati najbolju. Ovo foto-takmičenje traje do kraja avgusta!

Instagram HomeMade Company i Coffee Room

Facebook HomeMade Company i Coffee Room

Inače, nekako sam skroz ubeđena da vam neće manjkati inspiracije za ovo fotkanje, jer su boje sladoleda opčinjavajuće, a dizajn ambalaže takav da će vam nakon klopanja biti žao da je bacite.

I za kraj posta, dovoljno je da kažem da sam donela ledenu dostavu sladoleda Matiji i pustila ga da pogađa ukuse na slepo, a onda je oduševljeno zgrabio celo pakovanje i zajedno sa malinom i mangom, odšetao je u suton...

↧

Junski kalendari

June 5, 2016, 10:58 am

≫ Next: Re:art letnje darivanje

≪ Previous: HomeMade Company - sladoled harmonija

Vidim da su prošli kalendari bili potpuni hit! Čak sam ih i ja u jednom momentu imala na svim mogućim displejima i monitorima... I hvala vam na javljanju i fotkama koje ste slali i tagovali...

♡

Šta je za vas mesec jun? Leto ili i dalje proleće? Sladoled ili voćke? Trešnje ili jagode? Sladoled u kornetu ili na štapiću?

Ja se javljam za sve, samo što sam alergična na jagode, pa zbog toga više volim trešnje. Ali u ovom današnjem digitalnom smoothieju blendamo sve po malo.

Daklem, danas možete skinuti kalendare za jun u manjoj formi za npr. planer (10.5x15cm), za zid u formatu A4, kao wallpaper da obučete računar i po prvi put postujem i dodatak u vidu mesečnog planera u formatu A3!

Svi formati su rađeni i u jednom i drugom dizajnu i možete ih skinuti u redu ispod:

za download kalendara Jun Sladoledi, klik, klik: 10.5x15 / A4 / Wallpaper / Planer

za download kalendara Jun Voćke, klik, klik: 10.5x15 / A4 / Wallpaper / Planer

Obavezno javite kako vam se sviđaju, a vaše fotke možete tagovati via FB, IG ili TW sa #maliiv ili @mali_iv. Sledeći put, kalendari stižu pre početka meseca, obećavam da neću biti zabušant kao ovaj put! :)

↧

Re:art letnje darivanje

June 14, 2016, 1:14 pm

≫ Next: Update o letnjoj sreći

≪ Previous: Junski kalendari

Sedim i razmišljam šta sutra da obučem, kažu biće 28, a za koji dan već 36 stepeni. Da mogu, čitav bih plakar provukla kroz vremeplov i na kraju nosila samo one kul A-kroj suknje što nosi Baby u Dirty Dancing. I kreće ''Be My Baby'' od The Ronettes na random 8tracks listi i ja počinjem da se smejem.

Pravim limunadu sa svežom mentom iz bašte, ubacujem par borovnica u nju i punu šaku leda i krećem na balkon. Gospodin Njanjović i Vini su na svojim mestima još pre mene, guraju glave kroz limenu ogradu i čini mi se da ne mogu da se odluče koju pticu pre da opsuju. Znate ono kada mačke psuju, pa krenu ka kekeću, valjda misle da su opasni...

Naseckala sam voće za salatu i cepnula sam malo mente i za sladoled. Bilo mi je teško da se odlučim gde ću koji desert servirati jer svaka voćka ide taaako savršeno uz sve boje Bojaninog porcelana...

Lavanda posebno miriše popodne kada zalivam baštu i kao da zna kada treba da se isprsi i pokaže u najboljem svetlu pred dolazak gostiju. Gramofon je zavrteo svoj prvi vinil: Herb Alpert & Tijuana Brass - Bullish i ja momentalno počinjem da njišem kukovima...

Fiesta je spremna i kada naiđe veče, upalićemo fenjere i lampione...

Bojana je uz re:art toliko puta bila deo mog bloga, fotografija i Instagrama. Za ovih nekoliko godina zajedničke opčinjenosti porcelanom i dizajnom, postale smo više od pukih saradnica. Postale smo one prijateljice kojima je malo dva sata na kafi, i kojima nije dovoljna ni hrpa papira za sve ideje koje dobijemo na toj kafi.

Moje prve dečje pozivnice i ilustracije koje sam ikada uradila su bile upravo za nju i Radeta, odnosno za prvi rođendan njihove Dane Mitre.

Bojana je superwoman kojoj se divim, jer mi se čini da od kako je postala mama - nikada nije bila energičnija i produktivnija. Zbog toga mogu slobodno reći da mi je njena poslednja kolekcija predivnih pastela u kombinaciji sa zlatom - omiljena kolekcija porcelana ikad!

Počela sam sakupljati re:art porcelan još od Matijinog i mog venčanja, da bih dopunjavala hedonističku kolekciju tanjirićima, činijicama, pjadelama za nakit, sve do sveća i šolja. Danas ne mogu da se odlučim koji komad više volim, ali znam da sam srećna što imam nju da me svojim delima u potpunosti razmazi. ♡

Re:art možete pratiti na:

Facebook stranici: re:art:concept

Instagram stranici: @reartconcept

Web sajtu: reartconcept.com

Ili u online shopu: re:art

A Bojana i Rade uskoro pripremaju posebno iznenađenje za sve Beograđane, ali i slučajne prolaznike, mada, to ću ostaviti njima da vam saopšte kada dođe pravo vreme! ;)

Nego, da pređemo na darivanje...

Re:art želi da vam pokloni set finog porcelana kako biste i vi pravili fieste, male hedonističke momente ili delikatne kafe ugođaje.

Potrebno je da ostavite odgovor u vidu komentara ispod posta i potpišete se imenom ili nadimkom, a mi ćemo odabrati jednog čitaoca/čitateljku koje ćemo obradovati re:art darom. Odgovore možete slati do nedelje, 18.6. u 20h. A pitanje glasi:

Šta je za vas najlepši letnji ugođaj u dvoje?

P.S. Darivanje važi za čitav region!

↧

Update o letnjoj sreći

June 19, 2016, 1:13 pm

≫ Next: Gozba u Istri

≪ Previous: Re:art letnje darivanje

Gledam na ovaj moj blog kao happy place, mesto gde znate da nećete imati onaj elegični osećaj nakon čitanja, kao da ste upravo sišli sa stranica tabloida ili nekog kukanja na Facebook i Twitter statusima (mada počelo je i na Instagramu), jer malo li nam je toga?

Zbog toga pišem samo kada sam dobro raspoložena i kada smatram da ću nekom pričom makar jednog čitaoca bocnuti dobrom energijom ili idejom.

Moram priznati da ima dana kada se zapitam zbog čega sve ovo radim i da li ima poente pisati iznova i iznova o tim malim trenucima sreće i opisima momenata koji moje bližnje ili mene čine srećnim. Ima li poente pisati o nečemu tako jednostavnom, kada se svakodnevno susrećemo sa ozbiljnim i komplikovanim izborima, situacijama, problemima i strahovima?

A onda se zamislim. Šta je to bitnije i ozbiljnije od bivanja srećan u životu? Šta je to toliko bitnije i važnije i ozbiljnije od stvaranja života, odnosa i okruženja u kome smo istinski srećni? Da li smo zaboravili kako je to biti srećan ili koliko je samo malo potrebno da do tog osećaja dođemo?

Da li smo zaboravili koliko je minuta dnevno potrebno kako bismo nekome popravili dan ili učinili ga posebnim? Da li smo se toliko duboko izgubili u mračnoj oluji današnjice i potpuno izgubili veru u nešto što nije zlo, iskvareno, brzopleto i drsko?

I onda napišem post sa darivanjem i upitam vas jedno toliko lako (da li je?) pitanje, na koje niste morali da odgovorite kao da očekujete Pulicera i samo mi se desi OS update: faith in humanity restored.

hvala Sonji Lazukić na ovoj meni omiljenoj fotografiji

Hvala vam na komentarima koje ste ostavili, zaista sam uživala u čitanju i čitavo vreme sam se smešila i (one koje poznajem) zamišljala vas kako zaista živite te divne, srećne trenutke.

Baš zbog tog ogromnog feedbacka i toliko vas koji su se javili sa komentarima među kojima nismo mogli da odabremo samo jedan, odlučili smo da zavrtimo random.org.

Tako da, odgovor koji dobija re:art poklon jeste komentar (ne računam onaj moj upad među komentare) pod brojem 10: MOJKUTAKSVEMIRA

Autorku komentara ću zamoliti da se javi via e-mail na: slurporama@gmail.com kako bismo se dogovorile oko slanja paketića.

Svima ostalima još jednom hvala na učestvovanju, ne klonite duhom, biće uskoro novih darivanja, a ja vam zadajem zadatak da čim pre ostvarite vaše letnje ugođaje o kojima ste pisali.

↧

Gozba u Istri

July 16, 2016, 7:01 am

≫ Next: Letnja Principessa

≪ Previous: Update o letnjoj sreći

Sonja, hvala ti na ovim fotografijama!

Znam da ima ljudi koji smatraju da fotke nisu bitne, ali ja nisam među njima. Ja želim i hoću da imam uspomene svih blaženih i srećnih trenutaka uvek uz sebe, da i kada prođe onaj intezivni osećaj euforije nakon nekog vremena, uzmem album u ruke i prelistavanjem prisetim se svih i najsitnijih osmeha, šala, plesova, nazdravljanja...

Sada se upravo tako osećam, jer prisetila sam se svega iznova i odmah bih se vratila u Istru, da provedem ovo subotnje popodne uz vas, držanje za stomak od smejanja i sladoled koji klizi niz ruke, lakat i belu haljinu. Čak ni činjenica da smo se izgubili u Poreču i da nemamo pojma gde živimo - ne može da nam pokvari taj dan. ''Like a good book I can't put this day back...'' ♪

Kada me ljudi pitaju koja mi je omiljena Gozba, nikada ne mogu da im dam odgovor. Svaki put krenem, a onda zastanem, pa odlučim da ukradem od svake Gozbe po nešto i na taj način spomenem svaku. Jer zaista, svaka je imala ono nešto svoje...

Ova je imala smeh. Onaj smeh od koga vas boli stomak, onaj smeh od koga se zacenite i onda smejanje pukne toliko glasno da svi na ulici gledaju u vas. Onaj smeh od koga i kada ovo pišem, ja se smejem.

Ne znam da li je do vazduha, juna, vikenda, vina, trenutka ili krivo je more, ali to nam je svima trebalo. Taj produženi vikend u Istri, šetanje Trapan vinogradima, jako pitak rosé, obuzimajući miris lavande i Poreč - grad u kome sam pre 30-ak godina prohodala.

Taj čitav vikend nam je pretila kiša. Pratila nas je od Beograda, preko Novog Sada, Poreča do Šišana i kao da je čekala da mi završimo naša posla i onda rokne iz sve snage. Srećni smo što je bila toliko uljudna da nam da head-start tog dana i pusti nas da uživamo u Gozbi pod suvim nebom. Jer kako bismo drugačije mogli da upijamo sve ove lepote u okolini Trapana?

Falio mi je moj ~~kreativni asistent da timski uradimo dekoraciju~~ muž da zajedno doživimo Istru. Falilo mi je cveće sa Kalenića, mada smo na kraju uspeli da pozajmimo domaće hortenzije od teta Seke. Falilo mi je malko više zajedničkih momenata i sa gastro timom koji je doživljavao svoje urnebesne momente u kuhinji. Falilo mi je da mi neko kaže da će mi nove bele tenisice biti zelene ako pokušam da igram pod mesečinom u travi i vičem ''Vračar rocks! \m/''.

Ako zaboravim da je falilo tih par ~~stavki~~ ljudi, zaista nam je bilo potaman. Kao da smo tog vikenda prevazišli sebe i doživeli onu katarzičnu spokojnost koja nam je i bila neki cilj kada smo počinjali sa Gozbom.

A čini mi se da je i gostima bilo tako, iliti što bi Lalica rekla ''I miiiiii (pa explode emoji)''... Videla sam da su sa uživanjem komentarisali meni, da im je prijalo vino, da su voleli hobotnicu i na kraju sa sjajem u očima isčekivali domaći sladoled.

Svidela im se i muzika, iako smo jedva naterali računar da konačno završi sa Poison albumom Jay-Jay Johansona ♪ i već jednom pređe i na ostale gigabajte muzike koju smo pripremili.

Za dekoraciju znam da im se dopala, jer nikada nismo videli više fotki Gozbe na Instagramu.

Kroz maglu se sećam da smo Gozbu završili žurkom i da sam Anu terala da igramo držeći se za ruke i plešući u krug.

A onda smo sutradan spakovali naše gozbaške stvari i sa kišom koja nas je konačno uhvatila, krenuli nazad. Drago mi je što smo ukrali nekoliko sati od tog dana i svratili do Grožnjana, malenog, magičnog grada u kome smo pazarili domaće maslinovo ulje, vino i testeninu.

Želim da se zahvalim Brunu i Andrei Trapan na ovoj divnoj prilici da Gozbu održimo u njihovoj vinariji, kao i Anji na svoj nesebičnoj pomoći. Hvala prijateljima Gozbe na podršci i naravno hvala čitavom timu na maestralnoj izvedbi Gozbe za najbrojniju večeru do sad.

Vinarija Trapan – lokacija i vina
Ostrea, ribarnica Poreč – morski polodovi
Chiavalon Extra Virgin Olive Oil – maslinovo ulje
Sonja Bajić – Razglednice
Plectrude – Venčići za kosu

P.S. Hvala Sonja i Borise za sav smeh, fotografije i video! ♡

Gozbu možete pratiti na Facebook stranici, Instagram stranici, Vimeo kanalu i na našem sajtu www.drustvogozba.com, dok nam možete pisati na: drustvogozba@gmail.com.

↧

Letnja Principessa

July 19, 2016, 10:02 am

≫ Next: Betonica darivanje

≪ Previous: Gozba u Istri

Ukoliko zanemarimo činjenicu da sam većinu svog detinjstva želela da budem detektiv, Indiana Jones, Karate Kid i žuti Power Ranger, bilo je momenata i kada sam se zanosila da sam princeza.

Znate one princeze sa dugim, bujnim kosama i haljinama sa šlepovima i svetlucavim detaljima - evo me, dižem dva prsta, ja, jaaa! Bila sam princeza uglavnom onda kada bih barbikama skratila sve kose, jer sam vežbala da budem i frizerka (pustite decu da maštaju!), ili kada bih se umorila od listanja Ikea kataloga i crtanja kuća i enterijera na tonama praznog papira koje je tetka donosila sa posla.

Svakako da nisam prestajala da budem makar malo princeza tokom odrastanja, ali valjda nas tako i vaspitaju. Duge kose i šlepove smo zamenile mašnama i utrljavanjem karmina u obraze da dobijemo onaj fin 80's blush, kao i šepurenjem u kožnim sandalama koje smo krišom mažnjavale od mama. Ili nošenjem tašnica, maminih, tetkinih, naninih...

U tom nekom periodu od recimo 7-10 godina, ja sam pronašla svoju prvu opsesiju/ljubav/fetiš - nazovite to kako vam volja.

Dakle, skontala sam da sam više princeza ukoliko uz svoju odoru nosim i tašnicu. Kako sam tutnjala kroz godine i dekade, tako su se menjali i trendovi, ali i potražnja tašni i torbi koje sam nosila.

Zaista nikada nisam bila opsednuta modom, niti sam slepo pratila trendove, ali torbe su oduvek bile THE THING koje su činile da mi oči zacakle pred izlogom nekog butika. Pokušala sam u nekoliko navrata sebi da objasnim zbog čega sam bila Carrie Bradshaw u toj tašnastoj verziji, i shvatila sam da su tašne i torbe za mene bile poseban entitet jedne zaokružene priče u kojoj je sve bilo cakum-pakum, uredno složeno i uvek pod konac.

Nije bilo bitno ukoliko bi me mrzelo da se očešljam neko jutro ili da obučem malo izgužvanu haljinu, ali tašna je morala da bude besprekorna, kao i sve unutar nje. Tašna nije imala veličine i njen broj nije varirao sa brojem kilograma, te je ona oduvek bila onaj glavni aksesoar koji nije uvaljivao kosku kao neke od mojih omiljenih haljina koje bih pokušala da obučem nakon zime.

~~Imam~~ imala sam ogromnu kolekciju torbi koju sam u poslednjih nekoliko godina razdelila. Koliko god želela, neke nikako nisam uspevala da nosim i kombinujem, jer znate kako to ide, uvek postoje favoriti koje nosite više nego ostale.

Iako najviše posedujem tote torbe, u poslednje vreme sam počela da nosim i ručne torbe/tašne/cegere, posebno leti.

O pom-pom maniji ne moram da vam pričam, isto kao i o tome koliko pletene tašne idu savršeno uz leto! Spojite ta dva, dodajte boje, kvalitet, ručni rad i preslatku postavu - i dobićete Principessa torbe!

Na ovaj brend kreativnog dua M&M, naišla sam preko Instagrama, naravno. Dve vredne mame, rešile su da svoju ljubav prema modi pretoče u nešto što će nositi svaka moderna princeza, što će biti lepo, ali i praktično.

Materijali kojim one barataju kroz ručni rad su pleteni rogoz, pruće, drvo, različit tekstil, vunica i konac. A pored torbi, svakim danom sve više šire lepezu svojih proizvoda, pa uz torbe možete uparivati i šešire ili kolica za kupovinu (koja su moj lični favorit, o Kaleniću kad ti dođem jedno jutro sa Principessa kolicima!).

Ono što Principessa pletene torbe razlikuje od ostale ponude ove sezone jeste svakako forma. Pljosnate su, ali dosta velike (mada možete birati i formu i veličinu), razigrane su i lagane. Ja sam boje pom-poma birala prema obući koju nosim ovog leta.

A lagala bih ako bih rekla da nisam razmišljala i o tome kako će se moja Principessa složiti uz stvarčice koje inače vukljam sa sobom svaki dan, bez kojih ne mogu ni na posao, ali ni na plažu, u šetnju i sl.

Smatram da one rubrike/fotke ''šta je u mojoj torbi'' mogu da otkriju pojedine karakteristike žene i nekako sam ih smatrala najboljim verzijama preporuka, jer znam da žene uglavnom nose ~~gomilu nepotrebnih~~ stvari koje su im zaista od značaja i koje su kvalitetne, tj. nisu tu samo zbog stilizacije fotke.

Kada se samo setim šta sam sve vucarala u svojim torbama... Isprva su tu bile spakovane drvene bojice, pa otvoreni karmini (zamislite te umazane postave), pa dnevnik, walkman, onda mp3 plejer, pa pernice sa različitim markerima i tuševima, neseseri sa kompletnom šminkom, knjige, sveske, da bih se danas ustalila sa nekim osnovnim setom neophodnih stvari za svaku urbanu princezu.

Tako da moja preporuka ovog leta svakako ide Principessa torbama i aksesoarima. Na poslu nije bilo koleginice koja nije prišla mom stolu da ''samo pipne'' pom-pome jer su tako fluffy!

Principessa brend možete pratiti na njihovoj Instagram stranici, gde im slobodno recite vaše želje u vidu boja i tekstura, ili im pišite u DM - vrlo su ekspeditivne!

P.S. Koji su modni detalji i aksesoari vama THE THING?

Ovaj post urađen je u saradnji sa brendom Principessa.

↧

Betonica darivanje

July 26, 2016, 9:34 am

≫ Next: Wallpapers pt. 15

≪ Previous: Letnja Principessa

Želela sam da počnem ovaj post nekom filozofijom ili retrospektivom bašta koje sam imala u životu i da udenem neki kao ozbiljan ton...

Međutim, ne mogu da obuzdam uzbuđenje.

Da li ste i vi one osobe kojima ispadaju oči na Pinterest boardove i sjajne DIY projekte, fotke i enterijere? Da li imate momente kada poželite da se zaključate u kuću i pogasite notifikacije i telefone i samo skrolujete u nedogled? Da li pristajete da bankrotirate kako biste imali (samo) sve sa Pinteresta? I za kraj, da li ste vi među onima koji kada vide neku kul stvarčicu - imaju potrebu da kažu: ''Jao, ovo je kao sa Pinteresta!''?

Jer, ja da.

Jedna od onih epidemija koje su me uhvatile, jeste svakako beton. Toliko puta sam poželela da odvojim jedan vikend i napravim haos na balkonu sa kalupima, mešalicom i betonom, ali se nisam usuđivala. Velika greška je ostavljati te zanimljive projekte za godišnji odmor, jer kad dočekate odmor - želite samo da se odmarate i čitate knjige, a ne i da skidate beton sa svih površina na balkonu, jer ste se malo zaneli u mešanju.

Zbog toga sam betonske saksije ostavila na to do listi za neki prigodan momenat u mom superzauzetomživotu, i taman sam se bila pomirila sa činjenicom da ću i ove godine kupovati terakota saksije za sukulente, kad naiđe Betonica.

Borjana - alfu i omegu Betonice - poznajem nekoliko godina. Upoznali smo se na Instagramu, jer on je jedan od onih retkih muškaraca kod nas koji imaju predobru IG galeriju, koja reflektuje minimalizmom na savršeno balansiran način. Prošle godine smo se i uživo upoznali na Gozbi u Ciglanii još tada mi je otkrio da priprema nešto zanimljivo.

Kada me je pre nekoliko meseci pozvao na svoju novu Betonica stranicu, znala sam da će to biti ljubav na prvi pogled: perfektne fotografije Relje V Simića koje prezentuju savršeno izlivene oblike glatkog betona, a sve to oivičeno brendingom Bojane Jemuović - dakle pet plus.

''Sve isto'' print by agencija Señor

Ukoliko spomenem da je okidač inspiracije za stvaranje Betonice bio rad gospodina Tadaoa Anda, verujem da ću ovim kupiti svakog ljubitelja arhitekture i minimalističkih, masivnih formi.

Betonica je ručno pravljena i pažljivo livena saksija, od betona koji na dodir ima izuzetno gladak finiš. Kreativni tim ovog brenda kaže da imaju planove i za druge veličine, oblike i boje, dok su trenutno u ponudi četiri osnovna oblika: octa, cubic, teardrop i cylinder u dve boje - smoke i magma.

Nisam mogla da se odlučim za oblik i boju Betonice koju bih želela da imam, pa sam uzela od svake po jednu. Normalno, najteži zadatak mi je bio da odredim koje ću sukulente i biljke zasaditi u njih, kao i određivanje mesta gde će stajati.

Ako bih mogla na svakom ćošku stana i kancelarije da imam po jednu, bila bih najsrećnija.

Za Octu sam odabrala izdanak Pilea Peperomioides (iliti kineski dolar, mada je ja i dalje zovem pilea) koju sam našla na Bajloniju još prošle godine i za dve sezone uspela je da rodi dve bebe.

U Cylinder sam postavila Phalaenopsis mini (mini orhideja) u ciklama boji, dok sam za Teardrop odabrala minijaturni kaktus (za koji nisam sigurna kog je roda).

Cubic je dobio na čuvanje Adenium (pustinjska ruža) i jedva čekam da vidim u kakav će bonsai da izraste.

Veliki sam zagovornik urbanih bašta i zaista sam srećna kada vidim da makar i delić svoje ljubavi prema biljkama i ozelenjavanju uspem da prenesem na nekog. Zbog toga sam i predložila Borjanu da organizujemo darivanje, kako bismo nekoga od vas obradovali saksijom koja neće biti samo dekor u stanu ili posuda za čuvanje biljaka - već i jedno i drugo.

Betonica poklanja dve Teardrop saksije, tako da ovog puta biramo dva komentara čiji autori će dobiti poklon. Jedno darivanje se održava ovde na blogu, a drugo kod mene na Instagramu - klik na link.

Sve što je potrebno da uradite kako biste mogli da učestvujete u darivanju, jeste da ostavite odgovor u vidu komentara ispod ovog posta, da ste sa teritorije Srbije (ili ukoliko ste iz regiona, da imate nekoga ko vam može doneti/dovesti Betonicu iz RS) i da se potpišete nekim nadimkom. Odgovore možete slati do ponedeljka 1.8. u 20h, a pitanje glasi:

Kako za vas izgleda savršen Betonica kutak?

P.S. Ukoliko niste raspoloženi za pisanije i vrućina vam je udarila u glavu, možete ostaviti i samo običan komentar kako bih vas ubrojila u potencijalnu listu dobitnika. :)

Betonicu možete pratiti via:

Zvanični sajt: itsbetoni.ca

Instagram stranica: betonicabeograd

Facebook stranica: Betonica

Ovaj post urađen je u saradnji sa brendom Betonica.

↧

Wallpapers pt. 15

August 2, 2016, 1:43 pm

≫ Next: Moj Pozitivdžija

≪ Previous: Betonica darivanje

Popila sam dve kafe i jednu Coca-Colu, pa normalno da sam uradila ovoliko wallpapera za dva sata. Da nisam videla da je pao mrak, ko zna do kad bih sedela u Photoshopu.

Sve znate već, leto obožavam, more obožavam, more ne vidim od posla i sedenja u kancu, leto vidim samo kada krenem kući sa posla pa osetim da mi se manta u glavi od sunca i vrućine. A sve bih to menjala za jedan dan brčkanja u dubokom, plavom moru uz mojito na slamku i ''I found my love in Portofino'' ♫ u daljini...

Zbog toga odmah stavljam vitamin sea 2 na desktop i odoh da srčem limunadu, jer sutra se rani i radi, pa ništa od mojita.

P.S. Ukoliko vam se dopadaju avgustovski wallpaperi i kalendari, slobodno ostavite koment ili tag #maliiv negde na netu, pa kad naiđem na vas, mahnuću vam!

za download kalendara avgust, klik, klik: Sidro

za download kalendara avgust, klik, klik: Lubenica

za download wallpapera avgust, klik, klik: Aloha

za download wallpapera avgust, klik, klik: Vitamin Sea

za download wallpapera avgust, klik, klik: Vitamin Sea 2

Čestitam dobitnicima Betonica Teardrop saksije iz prethodnog posta - na blogu: MILAN DJORDJEVIC i na Instagramu: @ofucanimanastirskimacak!

Javite mi se na mail: slurporama@gmail.com kako bismo se dogovorili oko preuzimanja! :)

↧